Adonis vernalis L.

Gorac, goracvet, žuta sasa, zečji mak.


Gorocvet je rasprostranjen po zemljama oko Crnog mora. Najviše ga ima u Ukrajini, na Krimu, na severnom Kavkazu i jugozapadnom Sibiru. Čest je i u jugoistočnoj i srednjoj Evropi, odakle se mestimično raširio i na zapad. U našoj zemlji gorocveta ima u severoistočnim delovima, na Deliblatskoj peščari, Fruškoj Gori, oko Bezdana, Čoke, u istočnoj Srbiji i na drugim mestima. Na teritoriji Vojvodine je zakonom zaštećena biljna vrsta.

Raste na sunčanim, suvim, plitkim i peskovitim zemljištima obraslim travom, po retkim šumama, kamenitim brežuljcima i padinama. Stoka ga ne pase. Raste na kamenitim brežuljcima



Botaničke osobine

Gorocvet je zeljasta višegodišnja biljka. Ima sjajnocrni koren, iznutra beo, dužine 15 -20 cm i debljine 2-3 cm. Nadzemni deo je visine 35 – 40 cm. Stablo je razgranato, valjkasto, izbrazdano.
Listovi su višestruko izdeljeni, skoro sedeći, 24 puta perasto deljeni, naizmeničnog rasporeda.
Na vršnim delovima stabla formiraju se krupni (6-8 cm u prečniku), zlatnožuti cvetovi, sastavljeni od 5 zelenih čašičnih i 15-20 sjajnožutih kruničnih listova. Čašični listići su za polovinu kraći od kruničnih. Na jednom stablu može biti 5-20 izbojaka koji se završavaju cvetom. Cveta od marta do maja. Na Deliblatskoj peščari cveta u februaru i martu. Plodovi su orašice i sačinjavaju grupu nalik na buzdovan. Na vršnim delovima stabla formiraju se krupni, zlatnožuti cvetovi



Hemijski sastav i upotreba

Gorocvet sadrži kardiotonične glikozide: adonitoksin, adonidozin i cimarin. Ukupna količina glikozida za vreme berbe iznosi 0,25 %. Potom ima saponozide, flavonoida, smole i dr.

Aktivne materije gorocveta lako se apsorbuju, deluju kratkotrajno sedativno, imaju diuretička svojstva i veoma malo se akumuliraju (nagomilavaju) u organizmu bolesnika.
Kao droga koristi se koren (Adonidis radix) ili cvetajući nadzemni deo (Adonidis herba). Deluje kao kardiotonik, pa se koristi u farmaceutskoj industriji za proizvodnju lekova koji regulišu rad srca (slično digitalisu i primorskom luku). Srčani bolesnici mogu ga upotrebljavati samo pod lekarskim nadzorom. Droga se koristi i za izradu galenskih preparata (infuzim, tinkture, tečni ekstrakti), kao i farmaceutskih, i to u kombinaciji sa drugim digitaloidima. Kod nas nema gotovih lekova na bazi gorocveta.
Gorocvet spada i u toksične biljke, pa se ne koristi kao sastavni deo čajnih smeša.



Gajenje

Uvođenjem gorocveta u kulturu najviše su se bavili stručnjaci u bivšem Sovjetskom Savezu.
Proizvodnja još nije rešena zbog specifičnih bioloških potreba biljke, slabe klijavosti semena i propadanja klijanaca. Razmnožava se deljenjem korena biljaka sakupljenih na prirodnim staništima i setvom semena. Biljke se dobro primaju ako su zasađene zajedno sa busenom zemlje ili ako su razmnožene sadnicama dobijenim deljenjem korena i sađenjem u kišovitom periodu jeseni (septembar) ili u proleće (mart). Sadi se na razmaku 60 h 30 cm. Seme se seje na stalnom mestu u junu-julu. Zeleno seme treba sejati pre isušivanja, jer se u tom slučaju može očekivati najbolje nicanje (30-40%). Seme se seje na 1,5-2 cm dubine. U prvoj godini biljke se slabo razvijaju, a potrebno je 3 – 5 godina da bi se potpuno razvile.
Bere se u punom cvetanju. Biljka se kosi neposredno iznad površine zemljišta. Pre sušenja treba odstraniti delove drugih biljaka. Može se sušiti na senovitom promajnom mestu. Pod uticajem neposredne sunčeve svetlosti cvetovi blede, aktivne materije se razlažu, prilikom prevrtanja krunični listovi otpadaju i zato je treba pažljivo sušiti. Odnos sveže i suve mase je 5:1. Osušena droga je gorkog ukusa, a mirisa nema.
Koren se sakuplja u jesen, jer je tada najveća količina aktivnih materija. U izuzetnim slučajevima može se sakupljati i u proleće. Izvađene korenove treba oprati i osušiti. Bere se u punom cvetanju






Preuzeto iz monografije "LEKOVITO BILjE - Gajenje, sakupljanje, upotreba" prof. dr Jan KIŠGECI